La vitamina b - 6 112

+

Vitamina B Vitamina B je u citare in giudizio u itaricama. kojih treba da unosimo esto da ne bi bilo deficita Istog. U Ovu grupu spadaju vitamini: Vitamina B1 B1 je vitamina Koji se Jono Koje se koristi u SAD se u procesu oplemenjivanja dopunjuje tijaminom. te ga Amerikanci dobijaju u hlebu i drugim proizvodima od itarica. U zemalja veini. preporuena dnevna Doza je 1,4 mg, Sta Vitrine uma Kod ispitanika. La vitamina B2 Vitamina B2 je poznat i Kao riboflavina i per je drugi identifikovan vitamina iz tzv. inu slabost i zastoj u Rastu. Preporuene dnevne pisolino su 1,4 mg. Vitamina B3 Vitamina B3 poznat i Kao niacina je za neophodan normalan RAST i kao i drugi vitamiani grupe B utie na rad enzima. Su je zapravo komponenta enzima Koji prenosi kiseonik fare telesnih tkiva. Stvara Zdrav apetit i uestvuje u varenju a nijacina ali ih je tee apsorbovti bez dodatka Limete. Preporuena dnevna Doza se preizraava u ekvivalentnim dozama nijacina (ita equivalente niacina:. NE) i iznosi 60 mg triptofana 1 mg nijacina 1 NE. La vitamina B5 La vitamina B5, poznat i kao pantotenska kiselina je neophodan uesnih enzimskih reakcija Koji vam omoguava koriie. Pantotenska kiselina se nalazi u Mesu. RIBI. pasulju. CeLIM zrnama itarica i obogaenim itarinim proizvodima. Dnevna Doza ovog vitamina nije zvanino odreena. Vitamina B6 Vitamina B6 je u Joao aktivan oblik vitamina. Preporuena dnevna Doza je 1,2-2 mg. Znaajan je za metabolizam nezasienih masnih kiselina i ponekih aminokislina. Nedostatak ovog vitamina izaziva Kona oboljenja i nervne poremeaje. La vitamina B7 vitamina B7. poznat i kao biotina, je komponenta enzima Koji prenosi atome kiseonika i ugljenika izmeu Elija. B7 vam pomae da svarite masti i ugljene hidrate i neophodan je za sintezu masnih kiselina i aminokiselina koje RAST omoguavaju. Osim toga izgleda da spreava stvaranje masnih naslaga mogu koje ometati pravilan rad jetre i bubrega. Ne. naravno da nee skinuti Masne naslage sa vidljivh Mesta (kukovi). Najbolji Izvori ovog Vitamina su digerica. kvasac. umance. pasulj. Za biotina tj. vitamina B7 ne postoji definisana potrebna dnevna koliina. La vitamina B9 vitamina B9 poznat i kao folna kiselina. Folat ili folacin je Osnovni hranljivi sastojak za ljude i druge kimenjake. Uestvuje u sintezi DNK. u metabolizmu Proteina i za njega vezanu sintezu aminokiselina odgovornih za stvaranje novih telesnih Elija i tkiva. Su je od kljune vanosti za normalan RAST i zarastanje Rana. Trudnicama je u neophodan veim koliinama da bi Mogle da formiraju nova tkiva za svoje telo i plod naso koje. Osim toga odgovarajua Doza vitamina B7 znatno smanjuje rizik od defekta Kimene Modine ploda. Namirnice iz kojih apsorbujemo ovaj vitamina su pasulj. tamnozeleno povre. digerica, kvasac i razliito Voe. Preporuene dnevne sonnecchiare su: deca 50-400g odrasli 400 g trudnice 800 g. Vitamina B12 La vitamina B12, cijanokobalamin, je za odgovoran Zdravlje crvenih krvnih zrnaca. La vitamina B12 titi mijelin. masnu materiju koja oblae nervo i omoguava im da razmenjuju elektrine impulso tj. da komuniciraju. Bez ove komunikacije ne bi mogli da vidimo. ujemo. kreemo se i radimo bilo koje osnovne stvari koje ovek obavlja. Ovaj vitamina Sadri jedan minerale. Kobalt. sto ga ini jedinstvenim i Ne Mogu ga proizvesti biljke koje Daju Voe i povre. Kao i vitamina K. La vitamina B12 proizvodi korisna bakterija koja ivi u tankom crevu. Odlini Izvori vitamina B12 su meso. Ribe. mleni proizvodi i jaja. itarice NE sadre ovaj vitamina. Ali sare u razvijenijim zemljama dodaje u itarine proizvode. Za ovaj vitamina nije definisana potrebna dnevna koliina konzumiranja.